Home | O nama | Marketing | Kontakt | Sitemap
Home Page
  tv uživo   radio uživo   filmovi   klipovi   funny flash   igrice   slike   jet set  
zbrka.com
  jet set
Najnoviji naslovi

1 . Ceca - Izdržaću i ovo
2 . Severina traži oca svoga deteta
3 . Lester zbog Brendona izdepilirao noge
4 . Slavica Ćukteraš maznula pesmu Ani Nikolić
5 . Marijana izvređala novinare
zbrka.com
zbrka.com
  Pretraga

 
  Zanimljivosti i Jet Set nazad sve vesti  
Uhapšen Radovan Karadžić !
22.07.2008.
Izvor: Razni izvori

Uhapšen Radovan Karadžić !
Zbrka.com

Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je u ponedeljak uveče da je uhapšen bivši lider bosanskih Srba i haški optuženik Radovan Karadžić.

Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti lider bosanskih Srba je lociran, lišen slobode i priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim ribunalom za bivšu Jugoslaviju.

U saopštenju se, međutim, ne navodi kada i gde je Karadžić uhapšen.

Izvori agencije Beta navode da je nekadašnji lider bosanskih Srba, jedan od trojice preostalih haških optuženika u bekstvu, uhapšen u Beogradu.

Više informacija pogledajte na B92 Info na ovom linku

MUP NIJE UČESTVOVAO

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju haškog optuženika Radovana Karadžića. MUP je to saopštio "povodom saopštenja Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije o hapšenju Radovana Karadžića".

BRAMERC POZDRAVLJA HAPŠENJE

HAG (Tanjug) - Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramercž pozdravio je hapšenje Radovana Karadzića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini.

"Kolege iz Beograda su me obavestile o uspešnoj akciji čiji ishod je bilo hapšenje Radovana Karadžića", navedeno je u saopštenju iz Tribunala koje je dostavljeno Tanjugu.

Bramerc je u ime Tužilaštva čestitao vlastima Srbije, naročito Savetu za nacionalnu bezbednost, akcionom timu koji je nadležan za otkrivanje begunaca i Kancelariji tužioca za ratne zločine, što su ostvarili ovu prekretnicu u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Jugoslaviji.

"Ovo je veoma važan dan za žrtve koje su čekale na ovo hapšenje tokom više od jedne decenije. To je takođe važan dan za međunarodnu pravdu, jer jasno pokazuje da niko nije van domašaja zakona i da će pre ili kasnije svi begunci biti izvedeni pred lice pravde", poručio je Bramerc.

U saopštenju iz Tribunala navodi se da je Karadžić izmicao pravdi tokom gotovo 13 godina, pošto je prva optužnica protiv njega bila potvrđena 24. jula 1995. godine. Takođe je u Hagu saopšteno da će datum Karadzićevog prebacivanje u zatvorsku jedinicu Tribunala biti odlučen u dogledno vreme.

Tužilac Bramerc treba u utorak u Beogradu da se sastane sa ministrom rada i socijalne politike i predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Rasimom Ljajićem.

BIOGRAFIJA RADOVANA KARADŽIĆA

Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.

U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.

U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.

Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.

Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.

Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.

U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.

U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.

Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.

Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221.

Bio je član Predsedništva BiH.

Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.

Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.

Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.

U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.

Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005.

Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968.), "Pamtivek" (1971.), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze detinjstva".

I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u martu 2004. u Beogradu knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom sajmu "Čudesna hronika noći", čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama "Pod levu sisu veka".

U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi "Intervjui i govori" čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje Karadžićevih "Odabranih dela".

Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".

Časopis "Zbilja" dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija centru "Nagradu za životno delo", koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić. Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.

Zbrka.com

Pošalji prijatelju:
Zbrka.com - pošalji prijatelju
eRepublik - The New World Bookmark & share:

Share |
Play - Pakosna Lea Kiš
Pakosna Lea Kiš
Play - Maja Nikolić u panici - Oprostite mi nisam kriva
Maja Nikolić u panici - Oprostite mi nisam kriva
Play - Haos u Parovima - Revoltirani Irfan hoće da napusti rijaliti
Haos u Parovima - Revoltirani Irfan hoće da napusti rijaliti
Play - Milica Majstorović hoće da napusti Parove
Milica Majstorović hoće da napusti Parove
Play - Jelena Karleuša - Ceca je simbol kiča
Jelena Karleuša - Ceca je simbol kiča
Play - Velja Ilić u Velikom bratu?
Velja Ilić u Velikom bratu?
 

Zbrka.com
Zbrka.com
COPYRIGHT © 2007 - 2008. zbrka.com ALL RIGHTS RESERVED players / software | uslovi korišćenja | privacy | kontakt