Internet zvezda Ekrem Jevrić osvojio je Balkan pesmom „Kuća, pos'o - pos'o, kuća", u kojoj je surovo opisao svakodnevicu većine uspešnih poslovnih ljudi. Pesma je za kratko vreme postala veliki hit, zbog čega je Ekrem odlučio da je prepeva i na engleski jezik i time pokuša da osvoji Ameriku, gde živi poslednje 22 godine. Razgovor sa Jevrićem, koga smo zatekli u jednom sarajevskom studiju u kome snima novu pesmu, prenosimo doslovce.

- „Kuća, pos'o" većinom je istinita pesma i narod se stvarno zainteresovao. Ko me god razumeo i čuo u celom svetu, nema veze gde živi, bio je stvarno oduševljen i rek'o je da je dobro ispevana istina  - započinje Ekrem intervju za Press.

Čime ste se bavili u Americi?

- U Ameriku sam već 22 godine. Radio sam tamo pos'o na „pajp kover izolejšn", cevi one, što prolazi voda kroz njih, sam izolir'o. Dobro se plaćalo jer je to državni pos'o. Radio sam i k'o taksista, a im'o sam i privatnu kompaniju od ovog posla što sam rek'o. Prvi sam album napravio 2002. godine, a onda me društvo nateralo da snimim i drugi, koji sam završio pre par meseci.

Da nije bilo muzike, da li biste se vratili u domovinu?

- Ne mogu da odlučim da se stalno vratim zato što su mi deca rođena tamo i oni volu tamo da živu, k'o što bi i ja vol'o u mojoj zemlji.

Lepo su vas dočekali na aerodromu u Podgorici.

- Lepo su me dočekali Crnogorci, to je čudo jedno bilo! Velika slikanja, dali mi i neko piće da pijem. Bilo je i „šlapkanja", tako da su me lepo susreli svi.

Otišli ste iz jedne države, a vratili ste se u šest novih republika. Kako gledate na to?

- Ona prva Jugoslavija bila je dobra za moj račun, a sada se sve nešto kao posebno izdvaja i vidim sve neki kao drugi običaji. A ja se, gde god dođem, zanimam šta je ovo, šta je ono i nije mi kao nešto jasno. Situacija bi mogla biti bolja kad bi ljudi malo više pevali, a manje se bavili politikom!

Možda biste mogli da popularnost iskoristite za bavljenje politikom. Nemate nameru da uđete u politiku?

- Nemamo, nemamo. Ja sam pevač i ne volim o politiki da pričam! Ne volim mnogo da gledam ovo društvo, nego sam se opredelio ka muziki i tako... Ja vidim na kompjutor ko me je gled'o najviše od svih zemalja u našoj zemlji. A najviše me gledalo iz Srbije i Beograda - preko milion i 200 hiljada. Ja bih voleo da napravim jedan koncert u Beogradu i došlo bi sigurno raje masa i masa da me vidi i da se svi slikaju. Oni ne bi nikakvu kočnicu pravili koliko je cena za ulaz i došli bi mene da vidu.

Da li ste imali ponude nekih producenata?

- Imao sam. Razgovarao sam sa Banom Obradovićem. To je manađer koji radi sa pevačima iz Beograda. On je hteo da me poveže sa Sašom Popovićem. Obećali su mi da idem na „Farmu"! Ja sam rek'o nema problema, ali moramo da napravimo jedan kontrakt. To počinje u septembru. Ako mi napravimo taj dogovor, ja ću da se vratim iz Njujorka opet i da odradim taj pos'o u „Farmi" tri meseca. Ima da se potrudim. Pevaćemo i ja ću da ih zabavljam kroz pesmu, to društvo, sve što bude tu sa nama i oni će da nas snimaju i da gledaju. Od tog snimka oni treba isto dosta para da zarade, a ja ću da reklamiram njima sve to što mogu da uradim. Oni i mene isto treba da plate.

Ko će biti s vama na „Farmi"?

- Tu će biti kao raznih pevača, onih poznatih i onih novih. Biće dosta toga naroda i zabavljaćemo se i gubićemo vreme i tako. Mene bi milo bilo da se sa Sašom Popovićem nađem. Ja bih sa njim voleo da razgovaram o svemu, od „Farmi" do koncerti, i voleo bi' da me stavi na „Grand" da otpevam par pesama da me gleda ceo svet. Ja ću to da otpevam stvarno pravilno. Vidim da u „Grand" peva dosta pevača, onih mladih amitera, kojima viču dobro, nedobro i odlučuju pevaju li dobro ili ne. Ima dosta lepih, zgodnih ženski.

Imate li nekih ponuda obožavateljki?

- Pa vidi, ja sam čovek oženjen, pa ne bi mog'o to da kažem. Ja moju ženu volim i poštujem i ona mene voli i poštuje. Ona je vrlo dobra žena i dala mi je četiri sina. Stariji ima 24 godine, a mlađi ima 16 ili 17. On ide u školu, sada je u 12. razred, a ova druga trojica rade.

Snimili ste reklamu za „Dolče & Gabana" za samo 1.000 dolara?

- Samo, jeste. Dva dana sam radio za po 500 dolara. Ja tamo nisam vuk'o vozove, samo sam preko odela obuk'o jedan mantil beli, ko da sam doktor, i merio sam nešto sa metrom. Ja sam se uz'o tamo k'o da sam neki šnajder, razumeš, da im povećam neki biznis. A oni me nisu uzeli k'o pevača, no su mislili da sam ja Talijan. Došli su sa kolima i dva dana me vozili od kuće do posla i to su mi platili.

Jesu li te naočare što nosite original „Dolče & Gabana"?

- Jesu. Dali su mi i dva veša i tako, razumeš.

Da li su „besna" kola ispred studija vaša?

- To su manađerova kola, a ja u Njujork imam dobra kola.

Primećujemo da nemate mnogo koristi od popularnosti.

- Nisam mog'o da napravim pare od ovog pogleda naroda na Jutub! Da su mi plaćali svi po 10 centi, sad bi im'o preko 300.000 dolara. Da su mi svi plaćali po dolar, im'o bi šes' miliona jer četiri miliona imam na Jutub, a dva na vesajt stranicu. Sve ukupno do sada gledalo me naroda negde oko šes' miliona i u svetu sam peti ili šesti pevač po popularnosti.

Snimićete i englesku verziju pesme „Kuća, pos'o"?

- Za „Hauz vorking - vorking hauz" 21. avgusta imam već kontrakt napravljen. Potpisali smo se i sve to da idem da otpevam ovu pesmu u Njujork na engleski i da mi plate 170.000 dolara.

Ko vam to plaća?

- Pa, neki ljudi, Amerikanci, su došli u tom kafiću i tražili su me i našli su me i mi smo se tu dogovorili. 'Oće da napravu dobar biznis! Da uzmu oni milione dolara, a ne znam na koji osnov. Nije mi jasno to. Možda ako ja ovu pesmu otpevam na engleskom jeziku, a ima 300 miliona Engleza u Ameriku, za 20 dana sto posto će me gledati 100 miliona!

Strana štampa vas naziva balkanskim Boratom. Jeste li zaista sposobni da nas ujedinite svojom pesmom?

- Ja da se pitam, ja bi' stvarno to uradio. Ja bi' sve ujedinio da bude sve jedno. I uveo dobar zakon da to bude najbolja zemlja u celom svetu! Baš kako je nekad bila!   

Nisam ja gospodin

Zašto vas zovu Gospoda?

- Tako me zove narod, društvo me tako sazvalo. Neki su mi ljudi vikali: „Gospodine". Ja sam im rek'o: „No, ja nisam gospodin. Izvini, fala ti". Gospodin je onaj koji radi u ofis, ima dobru platu i ne radi ništa. Samo na fotelju i ima kravatu i tako. Oni su i posle toga vikali: „Gospoda, gospoda, gospoda", i to su čuli ovi iz mog društva. Sada me u Njujork niko ne zove Ekreme, no Gospoda.

Čime ćete se baviti kad se vratite u Njujork?

- Ja moram pos'o moj da radim, a za ovu muziku nema problema. Ja to mogu da radim kad god 'oću, petak, subota, nedelja, razumeš. Ako bi' se opredelio samo muziki, onda bi' napustio Ameriku i doš'o ovamo. A to sad momentalno ne planiram.

Spot na Jutjubu videla 4,4 miliona ljudi!

Ekrem Jevrić postao je internet zvezda zahvaljujući pesmi „Kuća, pos'o - pos'o, kuća", koju su za samo četiri meseca na Jutjubu pogledala skoro 4,4 miliona ljudi! Ekrem je pre 22 godine napustio rodnu Crnu Goru i „preko bare" otišao trbuhom za kruhom, gde je radio kao taksista i građevinski radnik. Svoju neverovatnu popularnost još uvek nije uspeo da unovči, zbog čega se nakratko vratio u domovinu, gde su ga dočekali „ka' kralja".